FRANKFURT-   Čudan i težek je reporterski život ali najprije ću od lipotama. Sad si vamo, sad si tamo svak te isti, svak te  piti zove ne pitaju da li imaš love. Ali komu je do pića i spize  u ove Korizmene dane. Odreka san se alkohola i preporodija ,ali samo za vrime Korizme. Ali bila ponoć bila zora škljocati se mora ! Canon mi je uvik na prsima , nema spavanja.

Čitatelji zovu; Čveki dolazi ovamo, dolazi onamo, imamo feštu. Ovaj moj dragi Danijel Lučić sada organizira 23. četvrtog Internacionalni nogometni turnir . Pomažen mu; dilin letke, flajere, zoven ljude. Ali u svako doba dana i noći, dok me još ne uvati taj demenci.

Mene kao reportera više zanima prava storija,a pogotovo kada mi moja urednica tako zapovjednički kaže: Čveki odavno u redakciju nisi donija nikakvu dobru priču. Ja onda poludin, zaškripljem zubima. Da nije ženskog roda posla bi je u materinu stvar. Jer nije istina svite: moj video Štikla di smo glavni likovi ja štikla video

i moj Robi, ovaj naš pjevač Prinz dijaspore gledalo je već 22.000 ljudi, a ove mlade rvacke  zvizde gleda 6 i po iljad. Pa neka moja urednica vidi dokle je Čveki dogura, ako joj se ne sviđa ode ja u penziju. I onako više sve šta ima hrvatski preznak ništa nikomu se ne plača. I ta redakcija Croatia presse.de  mi je došla navrv glave. Reportaže, zapisi, komentari, video uraci, izvještaji, vijesti, osvrti, putopisi, pravopisi. Moj svite, svega mi je više pun kufer.  Ja bi i u nekom disku osta do jutra a urednica kaže: Čveki odi doma, skoro češ sedamdeset godin napunit, a i Mare te čeka doma, nije više da zoru dočekujueš budan. Imamo mi mlade reporteree za party. E, onda popizdim, kažen joj: Mala, čuješ šta mene ko ima upozoravat, pa valjda ja znam ko me čeka, a ko ne ne čeka doma. Ako me iko uopće igdi iko čeka.

To nije tvoja briga. Znan ćerce da studiraš pravo, ali zapamti šta ću ti reći još: Vi šta studirate pravo cili život govorite krivo. Vidi ovo sranje koje su napravili generalima.Ali isto iden na zadatak.  Danas me čeka moj Slavonac Branko Jelčić, poznati ugostitelj u Frankfurtu. Znan ga više od trejset godin, kad je još drža malu knajpu u Goldštajnu. Zanimljiva je ljudi njegova štorija. Čovik je u životu uspija zahvaljujući velikim jajima. Znam da će te sad nasmijat i reći: Ma dosta nan je ovog papka Čvekija. Ali govorim van istinu, jaja s kojima je Branko u Njemačkoj u životu uspija bila su velika kokošja jaja. On je ima Trinhalu a švapske seljanke gori u selima povrh Frankfurta su mu svaki dan

donosile jaja da ih prodaje. A kad su frankfurtske gospođe i šjore vidile kako dobra, velika  jaja ima naš  Branko, počele su se svako jutro dolaziti iz ciloga grada i  zagledati se samo u njegova jaja. A on ih je luštra fino i podiga im cijenu za par feninga. I tako je Branko malo pomalo zaradija šolde u Njemačkoj na jajima i pametno ih uložija u restoran. Svaki dan je bilo sve više gosti, a onda kad se je nakupija maraka Branko je osta bez jaja, bija je žalostan i posvetija se skroz ugostiteljstvu. Prisjećan ga na te dane. Smije se, to je istina koju mi je sto puti do sada  priča. E, da nije bilo jaja ne bi bilo svega ovoga – divani mi Branko koji je napravija dvi tri lipe kuće, posta bogataš i čitan san nekoliko puta jedan od najviše opljačkanih Hrvata u Njemačkoj.

- I to je istina Čveki, pljačkali su me par puti razni majstori prevare. Odnili lovu,odbili sefove ali mi dušu nisu uspili odniti. Moja Verica i ja radimo svaki dan i dica pomažu. Zapošljavam i naše ljude. Nijer lako ali još se u ugosteteljstvu da, bit će bolje. Moran te još pitat je li ono istina da ti je ovaj Mesić, što je izdao generale bija susjed. - Je istina je on je isto rodom iz Slavonske Orahovice ka ja. U to vrime kad je on bio predsjednik Orahovice ja sam bija predsjednik omladine. Nisan bija partijaš a vodija sam omladinu, izabrali me mladi volija sam organizirati radne akcije. Kasnije kad je Mesić posta predsjednik čuli smo se nekoliko puti ali više me ne pitaj o njemu ništa. Nema problema, onda bolje da te pitan o ovim njemačkim političarima. Bolje o Petri Roth gradonačelnici Frankfurta. Često je puta ovdje moj gost a bili su i svi vodeći njemački političari. I šta kažu?  Ništa, da im je lipo. I meni je moj Branko kod tebe bilo lipo, uživam u spizi. Ajde žurim pa se vidimo na Danu državnosti u Frankfurtu kada bude slavija naš konzulat. Virujen da si čuja da nam je doša novi konzul Josip. Ajde Bog.